slika
Omoti popularnih muzičkih  albuma iz sedamdesetih godina 20. veka

Rock'n'Roll

Nadam se da me nećete pogrešno shvatiti, no najteže mi je bilo da pišem o Rock’n’Roll.

Osim mišljenja da su svi stručnjaci upravo za ovaj žanr, samo zbog toga što skoro svi vole da ga slušaju, složenost celog žanra, njegova kasnija podela na podžanrove i podžanrove podžanrova, zatim na podžanrove podžanrova podžanrova, ceo posao svodi na puko nabrajanje svega ovog.

Puritanci se sigurno ne bi složili sa stavom da su pripadnici ovog žanra i Jimi Hendrix i Sha Na Na, no to je apsolutna istina. Još gore poređenje je, recimo, da sastav Aerosmith stavimo u isti koš sa The Knack.



Sve je to surova istina, no početak dekade su obeležili neki od najpoznatijih smrtnih slučajeva u istoriji popularne muzike. Club 27, jedan od najmorbidnijih u današnjoj popularnoj kulturi, osnovao je fenomenalni Jimi Hendrix. Preterana količina barbiturata bila je kobna za ovog legendarnog gitaristu, čija su izvođenja i dan danas ostala kao primer za sve koji vole ovaj instrument. Sledeća je bila takođe legendarna Janis Joplin, koja je zbog prevelike količine heroina otišla u večnost, puno pre vremena. Kao razlog treće smrti, po zvaničnoj verziji, srčani udar bio je taj koji je Jim Morrison dao priliku da proslavi Parisko groblje Pere Lachaise. Članovi ovog ekskluzivnog kluba, koji su umrli sa 27 godina, dobili su ne manje poznato društvo, koje iz današnje perspektive izgleda potpuno nestvarno. Keith Moon, bivši bubnjar sastava The Who, Mama Cass Eliot, bivša pevačica proslavljenog kvarteta Mamas & Papas, Paul Kossoff, gitarista odličnog sastava Free, John Bonham bivši bubnjar sastava Led Zeppelin, jedan i jedini bivši pevač razgoropađenih Aussies, AC/DC, Bon Scott, obojica preminuli od posledica gušenja od sopstvenog povraćanja u snu, avionska nesreća sastava Lynyrd Skynyrd i fenomenalnog kantautora Jim Croce, nisu bili ni za prineti najčuvenijoj od svih smrti u istoriji popularne muzike. Elvis Presley, jedan i jedini, kralj lično, ispustio je dušu sedevši na klozetskoj šolji, kao posledicu, ponovo izuzetno sumnjive dijagnoze, srčanog udara. Jedina smrt koja mu je prišla na puškomet bila je ubistvo John Lennon, čije je ubistvo obeležilo sam kraj ove dekade.

Previše smrti za toliko kratko vreme.

Kako bi izgledala popularna muzika danas da su ovi, kao i neki manje ili više poznati učesnici ovog velikog cirkusa, ostali među nama?

Da li bi nastao neki značajan preokret, koji bi usmerio popularnu muziku u sasvim drugom pravcu? Da li bi ovi legendarni muzičari doprineli nečem višem i plemenitijem, osnovali neki humanitarni pokret, čije bi delovanje uznemirilo korumpirane političke mozgove?

Možda se ne bi ama baš ništa promenilo i ovu gomilu polusvesnih narkomana je upravo smrt proslavila i postavila na nezasluženo visoko mesto, pružajući svima nadu da njihov zenit u trenutku smrti, ipak, nije prošao?

Kako bi njihove karijere uticale na pravo more Rock, bez Roll, da li bi oni uspeli da začnu nešto novo i spektakularno što bi nadvislio slavu Simfo Rock, Southern Rock, Glam Rock, Arena Rock, Hard Rock, Heavy Metal Rock, Rockabilly, Jazz Rock, Blue Eye Rock, Progressive Rock, Psychedelic Rock, čak i sasvim nepravedno uvršetnog u ovo ekskluzivno društvo, Pop Rock, kao i nekih drugih, više ili manje bitnih i prevaziđenih.

Istina je uvek negde između, sakrila se kao svitac u mračnoj noći, u strahu da je ne otkriju kada bi svojom snagom svima otvorila oči.

Na žalost svih pravih ljubitelja muzike, kako je počela industrijalizacija popularne muzike, nekada odlični muzičari, postali su veoma traženi kao studijska ispomoć nekim trendovski plasiranim pojedincima i sastavima, koji su zbog lepih lica dobili priliku da zarade gomilu novca nezajažljivim menadžerima.

Boy band, taj danas već odomaćeni izraz, tada je bio potpuno zabranjen za upotrebu, a nastupi uz snimljenu muzičku podlogu su izazivali opšti revolt, izazivajući otvoreno izvrgivanje ruglu od strane i publike i kritike, a pogotovo kolega, izvođača.

Koncerti su bili prava prilika da majstori pokažu svoja dostignuća, a tom prilikom su gledaoci mogli da ocene da li se vredi opiti pre, za vreme ili posle nastupa omiljenog izvođača. Dvorane, hale, stadioni ili podrumi su bili pretesni da prime sve koji su sa nestrpljenjem očekivali da vide neke od tada izuzetno cenjenih sastava. Recimo, Grateful Dead su stvorili pravu legendu svojim izuzetnim nastupima, a ni jednu pesmu nisu izveli dva puta na isti način. Čak štaviše, ostali su upamćeni po tome da su dozvoljavali svojim obožavaocima da snimaju sve njihove koncerte i da ih izdaju na piratskim izdanjima, ne tražeći za uzvrat ni pišljiva boba!

Naravno, to su samo usamljeni slučajevi, a ostali su, više-manje, debelo naplaćivali svaki sekund proveden u društvu publike.

Sa druge strane, postojale su i studijske krtice, koje su do ludila dovodile i publiku, a i svoje kolege iz sastava, koji su veoma dobro znali da su najslađe pare od svirki. Takvi su bili Tom Scholz iz Boston, dvojac iz Steely Dan, Donald Fagen & Walter Becker, a odolevali su svemu što svirke donose: oduševljenju nepregledne mase obožavalaca, party’s, na kojima je bilo pića i droge na pretek i, jednoj tada novoj kategoriji u svetu popularne muzike, groupies. To su bile devojke koje su pravile društvo momcima iz sastava, skoro po pravilu na ivici punoletstva, a o kojima su, posle puno godina, čak snimani i filmovi kao recimo Almost Famous. Ove devojke su služile kao sredstvo potkusurivanja momcima iz različitih sastava, koji su u paketu išli na turneje, dobijali su ih i gubili na kartama, opijali i drogirali, a događali su se i neki veoma neprijatni događaji, o kojima možete čuti više u našim emisijama.

Sve u svemu, bilo je svega: odlične muzike, koncerata za pamćenje, velikih izvođača, tragičnih i veselih, tužnih i smešnih, a ipak najviše lepih trenutaka.

Šta mislite, posle svega, da li je bolje reći LONG LIVE ROCK’N’ROLL!, IT’S ONLY ROCK’N’ROLL! (to je samo ROCK’N’ROLL) ili legendarno DA BOG DA CRK'O ROCK’N’ROLL!?

Ja glasam za sva tri.


ThunderRockRadio.com®


ExYu prognoza



design&hosting by Computersky