slika
Omoti popularnih muzičkih  albuma iz sedamdesetih godina 20. veka

Reggae/Ska

Šta vam prvo pada na pamet kada kažete Reggae?

Rasta?

Bob Marley?

Jamaica?

Voodoo?

Joint?



Klasičan primer stereotipa uvek je bio verni pratilac Reggae. Niko i ništa nisu mogli to da spreče. Čak je i Desmond Dekker, prvi pevač ove vrste muzike koji se probio na zapadne top liste, iako totalno Evropeizovan, imao posla sa predrasudama. Ako niste znali, u pesmi legendarnih The Beatles, Obladi-Oblada, glavni junak pesme, poreklom sa Jamaica, nazvan je Desmond. A, da, pesma ima Reggae ritam.

Upravo to je bila glavna smetnja i glavna prednost ovog žanra popularne muzike. Veoma tipičan ritam, sa tekstovima koji su pevali o teškom životu i nepravdi, praćeni osrednjom produkcijom, nisu imali puno šanse van Jamaica.

Tako su u U.S. of A., u kojoj inače veoma teško prihvataju sve novotarije, ostrvljani imali izuzetno ograničen uspeh, skoro zanemarljiv. Sa druge strane, Jamaica, kao bivša British kolonija, u UK je imala koliko-toliko uspeha.

Svaki početak je težak, a ledolomac na top listama bio je Johnny Nash, koji je uspeo da se vine prilično visoko sa svojim soft-reggae verzijama pesama, koje su odavno bile poznate na rodnom ostrvu.

Jamaica, veoma siromašna zemlja, kao egzotično mesto, mogla je tako da se shvata u očima stranaca. Za meštane je svakodnevni život bio borba sa nezamislivim nedaćama, tako da su pesme tipa «joj živote, al' si težak ti», imale puno publike, koja je pevajući uglas sa izvođačima, oslobađala teret sa duše. To nije bio slučaj sa publikom sa najvećih svetskih tržišta, kojima je život bio nešto lakši, a koji su već bili naviknuti na pesme u kojima se pričalo o ljubavi i seksu, doduše, prikriveno.

U to i takvo okruženje promenu je doneo jedan i jedini Bob Marley.

Razlika koju je on nosio svojom muzikom bio je optimizam i vera u promene, uz fenomenalan prateći sastav, The Wailers, koji i dan danas, puno godina posle Bob smrti, pokazuje da se takav sastav, uz takvog vođu, morao probiti do vrha.

Pored toga, Bob je imao nekoliko predivnih ljubavnih pesama, koje su pokazale svima kako se to radi na Reggae način. Poznat kao izuzetno promiskuitetna osoba, imao je nekoliko susreta sa ljubomornim muževima, koji su mu zamalo došli glave.

Sledeći i nimalo lošiji bio je Peter Tosh, koji je uspeo da snimi odličan duet sa Mick Jagger, čime je svakako privukao pažnju na ovu vrstu muzike. Ne smemo zaboraviti ni odličnog Dennis Brown, koji je bio nešto manje komercijalno uspešan, a na samom kraju dekade, stigao je sastav koji je sigurno najviše uticao na prihvatanje Reggae kao žanra koji je prihvatio ceo svet.

British sastav UB40, čiji je naziv oznaka obrasca koja se popunjava na tržištu rada, napokon je stavio Reggae tamo gde mu je i mesto. Braća Ali i Robin Campbell, belci sa crnačkim glasovima, potekli iz siromašnijih slojeva British društva, sa ekipom fantastičnih muzičara počeli su kao klasičan Reggae sastav. Vremenom, shvatili su potencijale i svojim pesmama, a i obradama Reggae klasika, oborili su celu zemaljsku kuglu s nogu.

Samo malo pre toga, takođe u UK, kao deo New Wave i Punk, stigla je i jedna brža i skakutavija verzija Reggae, koju danas pamtimo kao Ska.

Pored nekoliko sastava sa manjim komercijalnim uspehom, kao što su bili Selecter, Bad Manners, The Beat, dva svakako vodeća sastava ovog podžanra bili su The Specials i Madness.

The Specials su se veoma brzo deklarisali kao ozbiljan sastav, koji je svojim drugim albumom, pravim biserom, More Specials, rekao «momci i devojke, to bi bio domaći za sve koji pokušaju nešto slično». Niko nije pokušao ništa ni slično, a nešto sasvim drugačije su učinili ljubimci cele nacije, sastav Madness. Momci su, slično kao i UB40, proneli svetsku slavu ove vrste muzike, a voleli su ih svi, od 7 do 77 godina, bez razlike. Neverovatno optimističan i vedar pogled na svet odavno nije zapljusnuo British obale, a voleli su ih svuda, bez razlike: Japan, Russia, Continental Europe, svi, sem, naravno, U.S.A.. Tamošnji producenti nisu videli način da ih predstave na pravi način, a tu se misli na dovoljno komercijalan, tako da je njihova poseta bivšim kolonijama bila simbolična.

Na kraju treba reći da su Reggae i Ska ipak komercijalno ostali kao manje uspešan žanr. Sa druge strane, malo ko od iole poznatijih muzičara nije odoleo da snimi barem jednu pesmu sa ovim ritmom. Muzički, postojao je uticaj koji niko ne može poreći. A kulturološki?

Čoveče, ovaj nas zeza!

 




ExYu prognoza



design&hosting by Computersky