slika
Omoti popularnih muzičkih  albuma iz sedamdesetih godina 20. veka

Disco


E, da.

Šta? Ko, ne, ništa ne priznajem!

Ko je ugasio svetlo!?

Svetlosti klubova nikada do tada nisu sjale tim sjajem, kao kada je John Travolta obukao crnu košulju sa špicevima za čačkanje ušiju i gastarbajtersko belo odelo, očaravajući sve u filmu Saturday Night Fever. Ponovo je iz rukava izvučena priča o ostvarenju American Dream (zašto ne i nečijeg drugog), o putu od trnja do zvezda, u kojoj siromašan ali jaaako darovit, talentovan i vredan mladić Italo-American porekla postaje slavan, makar u svom kvartu. U pravom životu još uvek imamo prilike da vidimo kako taj isti, sada godinama pritisnuti, recimo glumac, još uvek pokušava da dokaže da je onaj isti, od pre tisuću milijardi godina.



Na veliku žalost svih nas, Disco je prva zvanična žrtva komercijalizacije popularne muzike.

Da budemo načisto, ni jedan do sada poznat žanr popularne muzike nije bio toliko napadan i kritikovan, koliko se ja sećam.

A zbog čega?

Zbog radosti i veselja koje je sa sobom donosio?

Zbog sklanjanja mladih sa ulice u koliko-toliko bezbedan i kontrolisan zatvoren prostor?

Zbog celovečernjeg đuskanja koje je više nego bilo koje sredstvo za skidanje kilograma stanjilo celu predebelu American naciju?

Zbog desetina hiljada osoba koje su ovim zaradile za kruh i salamu, poneka i za bazen, saunu i salu za kuglanje sa 2 trake u sobi za relaksaciju?

Da, da, sve Å¡to je lepo, kratko traje.

Kritike da se ovakva vrsta muzike zloupotrebila, spuštajući svojom jednostavnošću i temama narod na nivo «kod tebe ili kod mene», danas ni izbliza ne drži vodu.

Sve je počelo kada je jedan (opet jedan, kao da je neko sam odlučivao šta će se događati u celom svetu) vešt producent pod imenom Van McCoy, shvatio da je ljudima potrebno novo modno ludilo. Proteklih 3 i nešto više dekada se vodi žestoka rasprava o tome ko je izdao prvi Disco singl. Da budem iskren, nikog ne mogu da imenujem, jer je izbor zaista veliki. Bez obzira na sve to, Van je definitivno načinio prvi, očigledno najvažniji, komercijalni potez, uvodeći novi ples, Hustle, kao novo modno ludilo. Istoimeni singl, The Hustle, digao je celu naciju na noge, a izuzetno kratak ali izuzetno dobar odziv, naterao ga je da smisli nov pristup.

U čemu je Disco bio toliko poseban i različit? Da nije bio nešto poseban u ritmu, koji do tada nije postojao? Ne. A da nisu u pitanju bil neki specijalni muzički efekti? Ne. Da nije možda stvar u umešnosti muzičara, koji su naprasno počeli da sviraju kao Paganini ili pevaju kao Enrico Pallazo, pardon, Caruso? Ne. Pa dobro, u čemu je onda stvar? Na žalost, odgovor je veoma prozaičan. Nikada do tada u istoriji popularne kulture, konkretno muzike, nije uloženo toliko novca u jednu ideju. Dotle su muzičari bili zabavljači, koji su imali, za današnje uslove, veoma prosečne, skoro skromne honorare. Samo najveći su zarađivali velike pare. Da pitamo Kool & The Gang, K.C.& The Sunshine Band, Michael Jackson, Diana Ross, Chic, Barry White, Pointer Sisters, Sisters Sledge, Boney M, Sylvester, Earth, Wind & Fire, The Emotions, Heatwave, Commodores,…

Ako malo bolje pogledate, svi oni su pre okretanja ćurka naopako svirali i pevali funk. Gde je nastao prelaz iz jednog u drugi? Možda bi na to odgovor najbolje dao deo refrena sastava Wild Cherry, u kojem publika poziva pevača da ih više ne zamara sa nekim rhythm & blues i rock i da počne da “Play That Funky Music White Boy”, u prevodu «Sviraj tu Funky muziku belo momče». Znači, publika je tražila ne dobru, već bolju zabavu od one koja im je tada bila nuđena.

Ponovo je prevladao zakon ponude i potražnje, a kvalitet, koji je u početku bio neosporan, bio je odlučujući. Kada su producenti ‘74 videli prve uspehe George McCrae i Hues Corporation, sve je bilo gotovo. Retko dobar odziv kupaca je ostavio izuzetan utisak na sve u music business, što je od malopre pominjanih napravilo “One Hit Wonder”, u prevodu «Čudo za tri dana». Veoma brzo prestrojavanje na nov način sviranja skoro iste muzike, u početku je bio toplo primljen. Tek kada je na scenu stupio Industrial Disco, priči je počeo da se bliži kraj.

Shvativši da je publika željna novih, lepih i okretnih, Van McCoy je smislio strategiju koja je danas ostala poznata kao “Take The money And Run”, u prevodu «Uzmi pare i beži». Sakupivši nekoliko darovitih izvođača i autora, dobivši zeleno svetlo kod velikih diskografskih kuća, ohrabrenih odzivom pilot projekata, Van je naterao ceo svet da bar jednom zaviri u čudni svet Disco klubova. Danas i poslednja selendra ima nešto što se naziva slično, a u početku nije bilo tako.

Klubovi su mesta zatvorenog tipa. U njima je do pred početak WWII sedela birana aristokracija, uspešni kapitalisti i osobe koje su se svojom isključivosti izdvajale u nekom segmentu svakodnevice. Tako je bilo i sa Disco klubovima. U njih je mogao da uđe samo neko poznat, lep ili dovoljno drugačiji, da bi bio interesantan u gužvi stvorenoj od dima, glasne muzike, znojnih tela i erotskog naboja, koji je dominirao plesnim podijumom. Muzika je bila ta koja je terala svakog teenager da se zapita «da li sam dovoljno lep i zgodan da bi me danas pustili da malo đuskam u društvu zgodnih devojaka», a izbacivači su tada bili važni skoro kao i vlasnici takvih klubova. Kako su se vremena menjala, krajem dekade su stigla nova modna ludila, koja su polako, ali sasvim sigurno, počela da zamenjuju Disco.

Punk, New Wave, Breakdance, Hip-Hop i ne znam ni ja šta još sve, stigli su kao brzi voz u te iste klubove, koji su ostali još dugo vremena otvoreni, ovog puta za sve, bez obzira na godine, lepotu i posebnost bilo koje vrste. Na kraju je i moja baba mogla da uđe unutra i niko joj ne bi branio. Zvaničan kraj jedne ere bilo je prvo zatvaranje legendarne New York City diskoteke, čuvene 54. posle toga ništa više nije bilo kao pre, a danas,...

Danas je skoro smešno sećati se tih dana, a svi koji još uvek vole takvu muziku postali su predmet ogovaranja, iza leđa.

Doduše, ako želite dobru atmosferu na zabavi, dobra Disco kompilacija garantuje opšte veselje.

Pa zar to nije svrha muzike, da zabavi i sve podigne na ples?

Znam ko je ugasio svetlo.




ExYu prognoza



design&hosting by Computersky